Izaberite stranicu

Kako novi Zakon o trgovini utiče na dalje poslovanje preduzeća?

U Republici Srbiji stupio je na snagu novi Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), koji je počeo je da se primenjuje od 30. jula 2019. godine. Kompanije se nalaze u dilemi u pogledu toga da li sve odredbe Zakona počinju da se primenjuju od navedenog dana i kako da usklade svoje poslovanje sa važećim propisima.

Osim odredbe ovog Zakona koja se odnosi na isticanje mašinski čitljive oznake na deklaraciji robe (GTIN identifikacija, QR kod ili druga oznaka), koja počinje da se primenjuje od 31. januara 2020. godine, sve ostale odredbe su već u primeni, što znači da su sva lica koja obavljaju trgovinu u Republici Srbiji u obavezi da svoje poslovanje sa njima usklade.

U tekstu koji sledi, obrađena su neka značajnija pitanja u vezi sa primenom novih propisa, koja su se do sada javila u praksi.o

 

Šta su prodajni podsticaji koje reguliše Zakon?

Prodajni podsticaj predstavlja ponudu robe ili ponudu usluga pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu. To podrazumeva:

  • ponudu sa sniženom cenom (na primer sniženje od 20%),
  • ponudu pod posebnim uslovima prodaje ili isporuke (na primer besplatna dostava),
  • potom ponudu sa obećanjem nagrade ili sa pratećim poklonima (na primer uz kupljena 2 proizvoda, kupac treći dobija besplatno) i
  • ponudu predviđenu u programima lojalnosti ili ponudu sa nekim drugim pogodnostima.

Novi Zakon propisuje da prodaja sa sniženom cenom može da bude u formi rasprodaje, u formi sezonskog sniženja ili u vidu akcijske prodaje, a predviđena su i tačno precizirana ograničenja za ove vrste ponuda robe.

Rasprodaja robe predstavlja prodaju robe po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, a trgovac se može odlučiti za uvođenje rasprodaje isključivo u tri slučaja: 1. ukoliko u potpunosti prestaje sa poslovanjem, 2. u slučaju prestanka poslovanja samo u određenim objektima ili 3. u slučaju prestanka prodaje određene robe. Takođe, predmet inspekcijskog nadzora će biti provera da li je u skladu sa važećim propisima sva roba koja je na rasprodaji jasno fizički odvojena od ostale robe, kako se kupac ne bi dovodio u zabludu. Neretko trgovci po proteku rasprodaje, ističu ponovo stare cene na robi koja je bila na rasprodaji, ali budući da je novi Zakon predvideo raspodaju kao poslednji period prodaje te robe, takav postupak trgovca bi se smataro učinjenim prekršajem.

Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka jedne sezone i ono najduže može da traje 60 dana, maksimalno dva puta u toku jedne godine. Novim Zakonom su takođe propisana i vremenska ograničenja za ovaj tip sniženja, pa letnje sezonsko sniženje može da započne isključivo u razdoblju između 1. i 15. jula, a zimsko u razdoblju između 25. decembra i 10. januara.

Ukoliko se prodavac, odnosno pružalac usluga odluči da snizi cenu iz bilo kog drugog raloga, tada je reč o akcijskoj prodaji, čije vremensko trajanje Zakon ograničava na najduže 31 dan uz obavezu informisanja kupca o staroj i novoj ceni proizvoda/usluge. Ukazujemo i na to da Zakon nije regulisao minimalni rok između jedne i druge akcijske prodaje (iste robe).

Za razliku od akcijske prodaje, promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se iz tog razloga nudi kupcima po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u budućnosti kao redovna cena.

Iz razloga što su trgovci često pribegavali praksi da oglase „veliko sniženje do 90%“ na izlogu prodajnog objekta ili na internet stranici, dok je cena najvećeg dela robe bila umanjena tek za 30% ili 40%, a ne za naznačeni iznos, čime su kupci dovođeni u zabludu, zakonodavac je sada predvideo da najmanje 1/5 ukupne robe iz ponude trgovca mora da bude snižene cene kao što je navedeno u oglasu o aktuelnom podsticaju. Konkretno, ukoliko je na izlogu naznačeno „Popust 50%“, kako bi trgovac poslovao u skladu sa Zakonom, potrebno je da je najmanje na 1/5 asortimana snižena cena za polovinu.

Često se postavlja pitanje da li je u skladu sa novim odredbama Zakona uvođenje online podsticaja u formi učešća u nagradnim igrama, ali pod uslovom kupovine određenog proizvoda. Sa aspekta ovog Zakona i Zakona o zaštiti potrošača to je sasvim zakonit postupak trgovca ukoliko je uslove koji se odnose na nagradnu igru uskladio sa važećim odredbama Zakona o igrama na sreću.

 

Šta je trgovac u obavezi da istakne od svojih podataka na prodajnom mestu prema novom Zakonu?

Samo trgovac koji OBAVLJA TRGOVINU NA MALO i pružalac usluga potrošačima je dužan da na prodajnom mestu vidno istakne sledeće podatke:

  1. svoje poslovno ime ( preduzetnici: ime i prezime),
  2. matični broj preduzeća (preduzetnici: broj pod kojim je registrovan preduzetnik),
  3. radno vreme,
  4. adresu sedišta preduzeća i
  5. adresu tog konkretnog prodajnog mesta.

Sa razvojem elektronske trgovine, proširila se primena ovih propisa i na internet prodavnice, te Zakon obavezuje trgovce da istaknu ove podatke i na sajtovima kako bi bili dostupni kupcima u svakom momentu prilikom online kupovine.

 

Šta sve treba da sadrži deklaracija proizvoda?

Deklaracija proizvoda treba da sadrži podatke o:

– nazivu i vrsti robe,

– tipu i modelu robe u skladu sa prirodom robe,

– količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstima robe,

– poslovnom imenu proizvođača proizvoda.

 

Deklaracija robe koja je uvezena u našu zemlju treba da sadrži:

– podatke o poslovnom imenu uvoznika kao i

– podatke o zemlji proizvodnje.

 

Pored navedenog, po uzoru na evropske propise, roba takođe mora biti označena mašinski čitljivom oznakom koja je vidljiva na deklaraciji. To je na primer GTIN identifikacija (Global Trade Identifying Number), QR kod ili neka druga oznaka, što bi trebalo da doprinese transparentnosti i olakšavanju naručivanja i isporučivanja robe u lancima snabdevanja.

U slučaju da se trgovac ne pridržava ovih propisa, tržišni inspektor je ovlašćen da izrekne sledeće mere:

1) preventivne mere;

2) otklanjanje utvrđene nezakonitosti;

3) privremenu zabranu trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge;

4) privremeno zatvaranje prodajnog objekta;

5) privremenu zabranu obavljanja trgovine ličnim nuđenjem;

6) privremenu zabranu obavljanja daljinske trgovine ili

7) oduzimanje robe.

 

Troškovi vezani za sprovođenje propisanih mera padaju na teret lica protiv kojeg je mera određena. Novčane kazne koje predviđa novi Zakon kreću se u rasponu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara za pravna lica i u rasponu od 50.000 dinara do 500.000 dinara za fizička lica.

Za sva dodatna pitanja u vezi sa regulisanjem poslovanja u Republici Srbiji, možete se obratiti našem advokatskom timu putem mejla office@mslegal.rs